Naučnici su potvrdili da arktičke reke postaju narandžaste zbog toksičnih čestica gvožđa koje se oslobađaju otapanjem permafrosta. Istraživanje objavljeno u časopisu Communications Earth & Environment otkriva dva načina na koja tlo „rđa“ reke: na višim nadmorskim visinama kisela drenaža stena razlaže pirit, dok na nižim mikrobi u močvarama pretvaraju gvožđe u rastvorljive oblike.
Ove čestice gvožđa mogu plutati vodom više od 100 kilometara, izazivajući katastrofalne ekološke posledice poput zamućenja reka, gušenja algi i riba. Iako je šteta nepovratna, istraživači veruju da se zagađenje može predvideti praćenjem temperature tla i snežnog pokrivača, što bi omogućilo pravovremeno upozoravanje lokalnih zajednica.