Godine 1965. iz Gimnazije u Banjaluci isključeno je 132 učenika, što je izazvalo veliku polemiku u Jugoslaviji. List NIN je u pet brojeva objavljivao pisma i reagovanja povodom ovog slučaja, postavljajući pitanje ko je kriv i kako će se priča završiti. Javnost je raspravljala o kriterijumima kažnjavanja i ulozi škola u obrazovnom sistemu.
Profesor Omilj Kreco, predsednik Savjeta škole, branio je odluku tvrdnjom da učenici nisu isključeni samo zbog slabih ocena, već i zbog ponašanja. Istakao je da su mnogi roditelji zanemarili svoje obaveze prema školi i deci. Kreco je naveo da su psihološke analize pokazale da deo učenika nije bio sposoban za gimnaziju, te da je škola pod pritiskom lokalnih vlasti primila sve prijavljene učenike, što je nazvao greškom.