Ekstremna vrućina predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje jer ljudsko telo mora da održava usku temperaturu od 36,1 do 37,2 stepena Celzijusa. Kada temperatura poraste, telo se hladi širenjem krvnih sudova i znojenjem, ali visoka vlažnost otežava isparavanje znoja, što dovodi do dehidratacije i pada krvnog pritiska.
Srce tada mora jače da radi, povećavajući rizik od srčanog udara i moždanog udara. Krv se preusmerava iz creva i bubrega, što može izazvati curenje toksina u krvotok i oštetiti bubrege. Mozak je najosetljiviji organ, pa visoka temperatura otežava hodanje, govor i mišljenje. Toplotni udar nastaje kada telesna temperatura pređe 40 stepeni i zahteva hitno hlađenje.