Kyrgyzstan je prošle nedelje objavio da 50 kompanija koje su pomaogle Rusiji u izbegavanju sankcija moraju da zatvore svoje poslovanje u zemlji. Ovo je prvi put da je centralnoazijska nacija preduzela takav korak, nakon što je Evropska unija uvela embargo na određene elektronske proizvode prema Kirgistanu zbog preusmeravanja robe ka Rusiji. Od 2021. do 2022. godine, godišnja vrednost kirgistanskog izvoza u Rusiju skočila je sa 393 miliona dolara na 1,07 milijardi dolara, uključujući luksuzne automobile i mikročipove.
Stručnjaci navode da je zatvaranje firmi motivisano strahom od sankcija, a ne moralnom osudom ruskog ponašanja. Kirgistan je član Evroazijske ekonomske unije i održava bliske veze sa Moskvom, uključujući rusku vojnu bazu i sporazume o odbrani. Iako je javnost uglavnom naklonjena Rusiji, raste nezadovoljstvo među intelektualcima i mlađim generacijama koje rusku dominaciju vide kao kolonijalizam. Istovremeno, Kina širi ekonomski uticaj u zemlji kroz investicije i projekat Pojas i put.