Malteški arhipelag poznat je po hiljadama dubokih žlebova u steni, takozvanim kolotragama, koji podsećaju na železničku mrežu. Dugo se smatralo da potiču iz praistorije, ali novo istraživanje Joela Grime sa Univerziteta na Malti, objavljeno u Journal of Archaeological Science: Reports, osporava tu hipotezu. Grima je analizirao stratigrafske i kontekstualne dokaze i zaključio da značajan deo kolotraga pouzdano datira iz klasičnog perioda, od feničanske kolonizacije 700. p.n.e. do kraja vizantijskog perioda 870. n.e.
Studija obuhvata 2.628 kolotraga na više od 200 lokaliteta, ukupne dužine oko 50 kilometara. Iako su slični tragovi nađeni širom sveta, malteški su izuzetno gusti. Grima navodi da su dokazi za praistorijsko poreklo često indirektni i posredni. Ostaje otvoreno pitanje da li su žlebovi namerno usečeni ili su nastali dugotrajnim prolaskom točkova, kao i kakva su vozila korišćena.