Novo istraživanje objavljeno u Journal of the History of Biology osporava tvrdnje iz memoara Džejmsa Votsona da Rozalind Franklin nije prepoznala značaj svoje fotografije 51 kao dokaza helikalne strukture DNK. Autori studije, Alister Sponsel i Brajan Saton, tvrde da su Frankalinine laboratorijske beleške o fotografiji 49, koja je prethodila fotografiji 51, pokazale da je ona zapravo razumela da je struktura heliks. Fotografija 49 je koristila isti uzorak DNK, ali nije bila dovoljno kvalitetna za objavljivanje, pa je Franklin podesila kameru i napravila bolju verziju, fotografiju 51.
Votsonova knjiga The Double Helix, objavljena deceniju nakon Frankalinine smrti 1958. godine, stvorila je utisak da je Franklin propustila da uoči značaj fotografije 51. Međutim, autori studije tvrde da to nije bila slučajnost, već da je Franklin bila izuzetno vešta eksperimentatorka koja je temeljno dokumentovala svoj rad. Stručnjaci poput Beti Smokovitis i Elspet Garman slažu se da nova analiza odaje priznanje Franklininoj naučnoj pronicljivosti i doprinosi pravednijem sagledavanju njenog nasleđa.