Pelješki most, jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Hrvatskoj, suočava se sa problemom održavanja. Samo četiri godine nakon otvaranja, odmorište uz most je zapušteno, sa suvim stablima i neuređenim zelenim površinama. Posetioci koji zastanu da uživaju u pogledu dočekuju prizor koji ne odgovara uloženim sredstvima od preko pola milijarde evra.
Problem nije samo estetski, već i pitanje odgovornosti. Održavanje zelenih površina nije na nivou koji bi građani i turisti očekivali. Ključno pitanje je čija je nadležnost održavanje ovog prostora, s obzirom na ugovore između investitora, upravljača saobraćajnice i izvođača radova. Svako osušeno stablo predstavlja izgubljeno ulaganje i znak nedostatka sistemske brige.