Unutar EU raste broj nesuglasica o nastavku procesa proširenja, a te posljedice posebno pogađaju Bosnu i Hercegovinu i druge zemlje zapadnog Balkana. U regionu, uz izuzetak Crne Gore, reforme se sprovode sporo ili su u zastoju, pa je zagovornicima proširenja sve teže da opravdaju nastavak kada zemlje kandidati ne ispunjavaju očekivane korake.
Dodatno, rast populizma u EU, posebno u istočnim članicama, te zabrinutost zbog mogućih novih političkih blokada, komplikuju odluke. Poseban problem je jednoglasnost u spoljnim i bezbjednosnim pitanjima, kao i spor oko zajedničkog budžeta. Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove ostaju naklonjene proširenju, dok je Savjet EU rezervisaniji; Marta Kos odbacuje „stepenasti pristup“, a odluke o tempu zavise i od pitanja Ukrajine.