Studija je pokazala da su razorni požari 2025. pogodili bogatije delove sveta, uključujući Kaliforniju, Kanadu, Evropu i Južnu Koreju, dok je globalno izgorelo 335 miliona hektara, što je drugi najmanji nivo od 2002. Smanjenje se pripisuje širenju poljoprivrede u Africi, koja je fragmentirala pejzaže i usporila širenje požara u savanama.
Među katastrofama su bili "megapožar" u Škotskoj, požari Palisades i Eaton u Los Anđelesu, te rekordni požari u Španiji, Portugalu i Južnoj Koreji. Požari su činili više od 38% osiguranih gubitaka od vremenskih nepogoda. Klimatske promene, suša i vetrovi povećali su rizik, posebno na granicama divljine i urbanih sredina. Emisije ugljen-dioksida su pale na treći najniži nivo, ali su kanadske borealne šume emitovale blizu 4 milijarde tona CO2 od 2023.