Prošlog meseca, umetnik Pol Ramirez Jonas pozvao je građane Toronta da sednu sa strancem na javnom mestu, daju obećanje, zakunu se na njega, vide ga ispisanog na velikom semaforu i zatim ga sačuvaju u jedinstvenom ugovoru. Jedno od stotina takvih obećanja bilo je: "Obećavam da ću se bolje ne slagati." Ovo participativno javno umetničko delo "Public Trust" predstavljeno je od strane The Bentway, a naručeno i prvi put izloženo od strane Now + There 2016. godine, nekoliko meseci pre nego što je Donald Tramp izabran za predsednika.
"Public Trust" je bio prvi projekat Now + There i postavio je standard za njihove buduće narudžbine. Obećanja običnih građana Bostona, često slična u svojim obavezama prema porodici ili ličnom poboljšanju ali poticala iz različitih društvenih slojeva, bila su upoređena sa dnevnim naslovima, uključujući obećanja političara, korporacija, meteorologa i drugih. Ovo mešanje ličnih i autoritativnih obaveza poziva nas da razmislimo o moći naših reči, učešću i ulozi u demokratskom procesu. Ramirez Jonas često kaže da bi voleo da ovaj projekat jednog dana postane irelevantan. Deset godina kasnije, uoči naših opštinskih izbora u Torontu, nismo mogli da smislimo bolji projekat koji poziva ljude da razmisle o moći svojih reči i svog učešća. Zašto se čini da je jednostavan čin sedenja preko puta stranca i davanja obećanja važniji nego ikad?