Pre oko 4,5 milijardi godina, mlada Zemlja bila je uglavnom rastopljeni svet. Kako se planeta hladila i diferencirala, gusto gvožđe je tonulo ka centru formirajući metalno jezgro, dok su lakši silikatni materijali formirali omotač. Iako je ova separacija oblikovala unutrašnju strukturu Zemlje, najnovija istraživanja pokazuju da jezgro i omotač možda nisu ostali potpuno izolovani.
Studija objavljena u časopisu Science Advances koristila je računarske simulacije da ispita ponašanje vodonika tokom hlađenja i kristalizacije drevnog magmatskog okeana. Rezultati sugerišu da je vodonik, ključni deo vode, milijardama godina ispustio iz metalnog jezgra u najniži sloj omotača. Ovo otkriće pomaže da se objasne neobično niski nivoi deuterijuma i visoki odnosi helijuma-3 i helijuma-4 u vulkanskim stenama na Bafinovom ostrvu i Islandu, ukazujući na dugotrajnu razmenu materijala između jezgra i omotača.