Zamislite da pitate AI asistenta za savet o auto-osiguranju, a on vam uz odgovor ponudi osiguravajuću kuću koja je platila da bude tu. Zvuči kao logičan nastavak onoga što već znamo iz pretrage — ali razlika je u tome što se ovde reklama ne pojavljuje pored razgovora, već unutar njega. Upravo tu granicu kompanija Thrad želi da pretvori u posao. Njihov novi fond od milion dolara nije klasična investicija, već program koji finansira reklamni prostor u AI aplikacijama. I dok jedni vide priliku za održive poslovne modele, drugi upozoravaju da bi monetizacija mogla da potkopa poverenje koje korisnici imaju u AI asistente.
Šta je zapravo Thradov fond od milion dolara
Thrad je 15. oktobra 2026. predstavio Monetization Fund II, program vredan do milion dolara, namenjen AI aplikacijama i izdavačima koji žele da zarade kroz reklame unutar razgovora. Kompanija tvrdi da će taj novac biti usmeren preko njenog demand-side platforma (DSP) ka aplikacijama koje učestvuju. Ovo nije prvi put — u decembru 2025. pokrenut je sličan fond od 500.000 dolara.
Ključno je razumeti šta "fond" ovde znači. Kako je primetio PPC Land, ne radi se o investiciji u kapital, niti o bespovratnim grantovima. Nema razmene vlasničkih udela, nema unapred isplaćenog novca. Umesto toga, Thrad obećava da će potrošiti do milion dolara na reklamne kampanje koje će se prikazivati u aplikacijama partnera. Te aplikacije zarađuju tek kada se kampanje realizuju — dakle, prihod zavisi od stvarnog obima oglašavanja. "Do milion dolara" je gornja granica, ne garantovana suma. Mnogi detalji nisu objavljeni: kako će se novac deliti, koliko pojedinačna aplikacija može da dobije, koliki je udeo izdavača u prihodu, koliko program traje. Thrad nije otkrio ni koliko se aplikacija prijavilo u prvom krugu, koliko je od prvobitnih 500.000 dolara potrošeno, niti koliko su učesnici zaradili.
Ipak, izvršna direktorka Andrea Tortella ističe da je cilj da se osnivačima AI aplikacija pomogne da pronađu održiv model. "Mnogi od njih grade neverovatne proizvode, ali nemaju način da zarade", rekla je ona. Njen argument je da reklame mogu da popune prazninu koju pretplate ne mogu da pokriju.
AI reklame nisu samo Thradov eksperiment
Thrad nije usamljen. U januaru 2026. OpenAI je najavio testiranje reklama unutar ChatGPT-a, a do marta planirao je širenje na sve besplatne i jeftine korisnike u SAD. Google je još ranije eksperimentisao sa oglasima u AI pregledima. Perplexity je testirao sponzorisane razgovore, ali je odustao. Thrad je, prema pisanju ExchangeWire-a, i sam postao oglašivač unutar ChatGPT-ovog programa sponzorisanih sugestija — što znači da kompanija istovremeno gradi infrastrukturu za AI reklame i učestvuje u njima. "Ne posmatramo AI oglašavanje sa strane", rekao je Tortella. "Tako rade lideri u kategoriji."
Tržište AI oglašavanja brzo raste. Prema The Business Research Company, ono je 2026. procenjeno na 14,12 milijardi dolara, u odnosu na 11,17 milijardi prethodne godine, i očekuje se da dostigne 36,34 milijarde do 2030. Generativna AI u oglašavanju sama po sebi vredi 4,18 milijardi dolara. eMarketer predviđa da će američka potrošnja na AI reklame skoro utrostručiti prošlogodišnju, dostižući 32 milijarde dolara u 2026. Thrad želi da zauzme mesto u tom rastućem ekosistemu.
Zašto korisnici veruju AI asistentima — i šta reklame mogu da pokvare
Ključni izazov nije tehnologija, već percepcija. Korisnici AI chatova često doživljavaju razgovor kao privatan i poverljiv. Kada pitaju asistenta za savet, tretiraju ga kao konsultanta ili prijatelja. Uvođenje reklama u taj prostor otvara pitanja: da li je preporuka zaista najbolja, ili je plaćena? Da li se podaci iz razgovora koriste za targetiranje? Da li je asistent i dalje neutralan?
Network Advertising Initiative (NAI), samoregulatorno telo iz industrije, upozorava da bi sumnja u nezavisnost asistenta mogla da potkopa vrednost celog medija. "Ako korisnici posumnjaju da asistent nije nezavisan, vrednost samog medija je u opasnosti", navodi se u njihovom izveštaju. Jason Snyder, pravni savetnik NAI, ističe da je ključno jasno označavanje reklama i transparentnost u korišćenju podataka.
Slične brige izneo je i The Independent, podsećajući na originalno upozorenje osnivača Google-a, Brina i Pejdža, da će pretraživači finansirani reklamama biti "inherentno pristrasni prema oglašivačima". Pošto skoro polovina potrošača koristi AI razgovore za pretragu, reklame ubačene u odgovore mogle bi da promene informacije koje ljudi dobijaju. Kontrola nad tim procesom je, kako navodi Independent, "uglavnom dobrovoljna".
Ekonomija pažnje: zašto Thrad veruje da će reklame spasiti AI aplikacije
Thradov argument počiva na jednostavnoj računici: razvoj AI modela je skup, a većina korisnika ne plaća pretplatu. Menlo Ventures u izveštaju "2026: The State of Consumer AI" procenjuje da je globalna potrošnja na potrošačke AI proizvode dostigla 40 milijardi dolara u 2026, više nego trostruko u odnosu na prethodnu godinu. Ali usvajanje raste sporo — samo 61% odraslih Amerikanaca koristi AI, u odnosu na 64% prethodne godine. Rast dolazi od postojećih korisnika koji troše više: 55% njih plaća barem jedan AI proizvod. To znači da se mnogi oslanjaju na besplatne verzije, koje moraju da se finansiraju na neki drugi način.
Tortella tvrdi da reklame mogu da budu taj izvor. Thrad nudi kontekstualne, intent-based oglase koji se prikazuju samo u relevantnim razgovorima i jasno su označeni. "Loše tempirana reklama može da uništi poverenje u ceo proizvod", upozorava on. Zato insistira na relevantnosti i korisnosti, a ne na klikovima.
Ali ostaje pitanje da li je to dovoljno. PPC Land primećuje da Thrad nije objavio ključne metrike iz prvog fonda, što otežava procenu stvarnog učinka. Bez podataka o prihodima učesnika, teško je reći da li je model održiv ili samo marketinška priča.
Šta dalje: regulativa, transparentnost i borba za poverenje
AI oglašavanje je još uvek divlji zapad. Ne postoji poseban regulatorni okvir koji propisuje kako se reklame u AI razgovorima moraju označavati ili ograničavati. NAI poziva na samoregulaciju, ali Independent podseća da je takav pristup "uglavnom dobrovoljan". U Evropi, Akt o digitalnim uslugama (DSA) već zahteva označavanje reklama, ali primena na AI asistente je nejasna.
Thrad tvrdi da su njihovi oglasi jasno označeni i da se ne prikazuju u osetljivim razgovorima. Ali bez nezavisne revizije, te tvrdnje ostaju na nivou obećanja. Kompanija je u međuvremenu postala i oglašivač u ChatGPT-u, što dodatno zamagljuje granicu između infrastrukture i učesnika.
Za sada, Thradov fond od milion dolara je pre svega signal da se AI reklame uzimaju ozbiljno. Ali da li će zaista pomoći "sledećoj generaciji konverzacijskog oglašavanja" zavisi od nečega što se ne može kupiti novcem: poverenja korisnika. A ono se gradi godinama, a ruši u trenutku.
Kako će se tržište razvijati
Ako Thrad uspe, mogao bi da postane referentna tačka za monetizaciju AI aplikacija. Ako ne, poslužiće kao pouka da se poverenje u razgovor ne može lako naplatiti. U oba slučaja, eksperiment je vredan pažnje — jer govori o tome kako ćemo razgovarati sa mašinama i ko će plaćati taj razgovor.