U maju 2025. godine desio se istorijski trenutak koji su analitičari dugo najavljivali: striming je prvi put nadmašio zajednički udeo kablovske i zemaljske televizije u ukupnom gledanju u Sjedinjenim Državama. Prema Nilsenovom mesečnom izveštaju, striming je činio 44,8 odsto ukupnog TV gledanja, dok su kablovska i broadcast televizija zajedno imali 44,2 odsto. Ova prekretnica nije samo statistika – ona simboliše kraj jedne ere i početak nove, u kojoj je način na koji konzumiramo medije potpuno izmenjen.
Od blokbastera do algoritma
Priča o usponu striminga ne može se ispričati bez Netfliksa, kompanije koju su 1997. godine osnovali Rid Hestings i Mark Randolf – navodno nakon što je Hestings platio 40 dolara kazne za zakašnelu rentalsku. Poslovni model je bio jednostavan: DVD poštom. Ali prekretnica je došla 2007. godine kada je Netflix lansirao striming. Ubrzo je shvatio da ključ nije samo u distribuciji već u sadržaju. Sa serijom 'Kuća od karata' (2013) Netflix je uveo model istovremenog objavljivanja svih epizoda – binge-watching – koji je revolucionisao način na koji publika prati serije. HBO je, s druge strane, već decenijama bio sinonim za vrhunsku televiziju: 'Sopranovi', 'Žica', 'Igra prestola'. Prelaskom na striming kroz HBO Max (danas Max), nekadašnji kablovski brend se našao u direktnoj konkurenciji sa Netfliksom.
Ratar sa kablovskom: Zašto milioni prekidaju pretplate
Podaci govore sami za sebe: više od 80 miliona američkih domaćinstava predviđa se da će do 2026. preseći kablovsku vezu, dok samo 54 miliona ostaje na tradicionalnom pay TV-u. Glavni razlog? Cena. Kablovski paketi su godinama poskupljivali, dok striming servisi nude fleksibilnost – možete platiti samo ono što gledate. U Hrvatskoj, na primer, više od 60 odsto domaćinstava ima pretplatu na bar jedan striming servis, prema istraživanju MediaResearch. Netflix nudi tri nivoa od 4,99 do 9,99 evra mesečno, dok Max košta 6,99 evra. Za istu cenu kablovskog, porodica može imati dva ili tri striming servisa.
Rat striming divova: Ko pobeđuje?
Netflix je i dalje kralj brda. Sa preko 300 miliona pretplatnika na kraju 2024. godine i prihodom od 39 milijardi dolara (operativni profit 10,4 milijarde), on je jedini strimer koji već godinama posluje sa značajnom dobiti. Ali konkurencija je jaka: Disney je u fiskalnoj 2024. preokrenuo gubitke od 2,6 milijardi u profit od 134 miliona dolara, zahvaljujući rastu Disney+ i Hulu. Warner Bros. Discovery (vlasnik Maxa) ostvario je skroman profit od 100 miliona dolara, dok su Paramount+ i Peacock i dalje u gubitku. Zanimljivo je da je Netflix prestao da objavljuje broj pretplatnika od 2025, fokusirajući se na rast reklamnog nivoa koji ima 70 miliona mesečnih aktivnih korisnika. „Reklamna podrška je nova granica“, kažu analitičari Parrot Analytics, ističući da će povezani TV oglasi do 2028. dostići 47 milijardi dolara godišnje.
Šta donosi budućnost
Striming više nije samo alternativa kablovskoj – on je nova norma. Sa porastom besplatnih servisa podržanih oglasima (FAST) poput Pluto TV, Tubi i Rakuten, kao i sve agresivnijim udruživanjima (Disney+ i Hulu, Max i Discovery+), tržište se konsoliduje. Istovremeno, stroge mere protiv deljenja lozinki (Netflix ih je uveo 2023) pokazale su se efikasnim: umesto otkaza, korisnici su platili dodatni profil. Budućnost će doneti još personalizovanije iskustvo, veštačku inteligenciju koja predviđa ukuse i, možda, kraj jednog od najvećih izuma 20. veka: programa koji se emituje u tačno određeno vreme. Televizija više nije ono što je bila – i to je, čini se, tek početak.