Uvod
Dok se svet još uvek oporavlja od ekstremnih vremenskih pojava poslednjih godina, naučnici već uperuju pogled ka 2026. godini. Najnoviji klimatski modeli ukazuju na visoku verovatnoću da će se u drugoj polovini te godine razviti značajan El Niño – prirodni fenomen koji iz korena menja globalne vremenske obrasce. Iako je reč o cikličnoj pojavi, njegovi efekti postaju sve razorniji u eri klimatskih promena. Ovaj članak istražuje šta nauka predviđa, koje su ključne neizvesnosti i šta to znači za stanovnike planete.
Šta je El Niño?
El Niño je deo klimatskog oscilatornog sistema poznatog kao ENSO (El Niño–Southern Oscillation). U osnovi, reč je o zagrevanju površinskog sloja vode u centralnom i istočnom delu Tihog okeana, što pokreće lančane reakcije u atmosferi. Kada temperature okeana porastu za više od 0,5°C u odnosu na prosečne vrednosti tokom nekoliko meseci, proglašava se El Niño. Suprotnost je La Niña, koji donosi hlađenje. Ove faze smenjuju se svake dve do sedam godina, a jačina varira od slabog do veoma jakog.
Prema podacima NOAA (Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD), najjači zabeleženi El Niños bili su 1982–83, 1997–98 i 2015–16. Svaki od njih prouzrokovao je milijarde dolara štete – od suša u Australiji i Indoneziji do poplava u Peruu i Kaliforniji. Ono što brine naučnike jeste da klimatske promene ne stvaraju El Niño, ali ga mogu pojačati.
Prognoze za 2026. godinu
Modeli dugoročnog vremena koje koristi Svetska meteorološka organizacija (WMO) ukazuju na to da će se posle višegodišnjeg perioda La Niñe (2020–2023) i neutralnih uslova, sistem ponovo prebaciti u toplu fazu. Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Climate Change početkom 2025. godine sugeriše da postoji 65% šanse za razvoj El Niña umerenog do jakog intenziteta početkom leta 2026. godine.
Dr. Ana Petrović, klimatološkinja sa Univerziteta u Beogradu, objašnjava: „Modeli su sve precizniji, ali i dalje postoji značajna neizvesnost u pogledu tačnog vremenskog okvira i jačine. Ono što je novo jeste da su temperature globalnih okeana već povišene za oko 0,2°C u odnosu na predindustrijski period, što znači da čak i prosečan El Niño danas može imati efekte kakve je ranije imao samo jak El Niño.”
Prognoze se zasnivaju na kombinaciji statističkih i dinamičkih modela koji simuliraju interakciju okeana i atmosfere. Ključni pokazatelj je toplota akumulirana ispod površine Tihog okeana – trenutni podaci pokazuju da je ta toplota iznad proseka, što je preduslov za El Niño.
Mogući uticaji
Ako se prognoza ostvari, svet može očekivati niz kaskadnih efekata:
- Poljoprivreda: Rekordne suše u jugoistočnoj Aziji, Australiji i delovima Afrike, dok će Južna Amerika i južni SAD doživeti iznadprosečne padavine i poplave. Cene hrane mogle bi ponovo da skoče, posebno za pirinač, pšenicu i kafu.
- Ekonomija: Prema studiji Dartmuts koledža, jaka El Niño događaji u proseku smanjuju globalni BDP za 0,5–1% u narednim godinama. Gubici su posebno izraženi u zemljama u razvoju.
- Zdravlje: Toplije i vlažnije prilike pogoduju širenju zaraznih bolesti poput malarije i denge groznice, posebno u istočnoj Africi i južnoj Aziji.
- Klimatske promene: El Niño često dovodi do privremenog skoka globalne temperature vazduha. Uz već prisutno zagrevanje, 2026. godina mogla bi postati najtoplija u istoriji merenja, možda čak probijajući granicu od 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa.
Različiti pogledi
Nisu svi klimatolozi uvereni da će 2026. doneti jak El Niño. Prof. Marko Janković sa Institutu za meteorologiju u Zagrebu ističe: „Prognoze na više od godinu dana unapred su i dalje eksperimentalne. ENSO sistem je haotičan; manji poremećaji u atmosferi mogu izmeniti putanju. Preuranjeno alarmiranje može dovesti do loših političkih odluka.” Sa druge strane, zagovornici ranog upozoravanja smatraju da je bolje biti pripremljen.
Pored naučnih neslaganja, postoji i pitanje odgovornosti. Ekološke organizacije poput Greenpeacea upozoravaju da mediji često senzacionalizuju El Niño, dok države ignorišu strukturne mere prilagođavanja na klimatske promene.
Zaključak
El Niño 2026. godine još uvek nije izvestan, ali prilike su takve da se moramo pripremiti za potencijalno jak događaj. Bez obzira na to da li će se prognoza ostvariti, ovaj scenario nas podseća na ranjivost našeg društva u eri nestabilne klime. Investicije u sisteme ranog upozoravanja, održivu poljoprivredu i infrastrukturu otpornu na ekstreme nisu luksuz – već nužnost. Kako kaže dr Petrović: „Ne možemo kontrolisati El Niño, ali možemo kontrolisati koliko smo spremni za njegove posledice.”