Solarna energija je ušla u novu eru. Globalne instalacije su 2024. godine dostigle gotovo 600 GW – povećanje od 33% u odnosu na prethodnu godinu – čineći 81% svih novih kapaciteta obnovljivih izvora. Udeo solara u globalnoj proizvodnji električne energije porastao je na 7%, skoro duplo u odnosu na 2021. Sa ukupnim instaliranim kapacitetom od preko 2 TW, svet je udvostručio solarnu flotu za samo dve godine, nakon što je prvih 70 godina bilo potrebno za prvi teravat.
Rekordna godina i globalni trendovi
Najveći deo rasta predvodila je Kina, koja je 2024. instalirala 329 GW – više od svih ostalih deset najvećih tržišta zajedno. Prema prognozama SolarPower Europe, 2025. se očekuje 655 GW novih kapaciteta, a do 2029. čak 930 GW godišnje. Međutim, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorava da bi rast mogao da se stabilizuje na oko 540 GW godišnje do 2035. godine pod postojećim politikama. Iako obnovljivi izvori treba da dostignu polovinu svetske proizvodnje električne energije do 2035, ugalj ostaje najveći izvor u narednoj deceniji.
Tehnološki proboji: perovskitne ćelije
Najuzbudljiviji napredak donose perovskitne solarne ćelije. Tradicionalni silicijumski paneli dostižu maksimalnu efikasnost od oko 30%, dok kombinovane perovskit-silicijum tandemske ćelije prelaze 34% u laboratoriji. Kineska kompanija LONGi drži svetski rekord od 34,85% (april 2025), dok je Oxford PV započeo isporuku komercijalnih modula sa 24,5% efikasnosti američkim komunalnim preduzećima 2024. godine. Hanwha Qcells je postigao 28,6% na M10 ćelijama koristeći masovne proizvodne procese. Troškovi proizvodnje tandemskih modula procenjuju se na 0,29–0,42 USD po vatu, što ih čini sve konkurentnijim.
Izazov ostaje stabilnost: perovskiti su osetljivi na toplotu i vlagu, pa je dugotrajno testiranje na otvorenom još uvek ograničeno. Ipak, 2025. godina označava transformativnu fazu – p-i-n arhitektura je postala dominantna, najavljena je izgradnja giga-vatnih proizvodnih pogona, a ćelije se približavaju industrijskoj zrelosti.
Izazovi i regionalne razlike
Dok razvijene zemlje i Kina ubrzavaju solarizaciju, Afrika je 2025. instalirala 4,5 GW – 54% više nego godinu ranije, uglavnom kroz distribuirane krovne sisteme. Ipak, troškovi finansiranja u Africi su tri do pet puta viši nego u razvijenim tržištima, što koči veće projekte. IEA predviđa da će 80% rasta potrošnje energije do 2035. doći iz regiona sa visokim sunčevim zračenjem, što nameće potrebu za povoljnijim kapitalom.
Zaključak
Solarna energija se nalazi na raskrsnici: rekordne stope rasta svedoče o njenoj ekonomskoj isplativosti, dok perovskitne tehnologije obećavaju drastično povećanje efikasnosti. Ipak, platoi u širenju kapaciteta i neravnomerna globalna distribucija podsećaju da tehnološki napredak sam po sebi nije dovoljan – potrebne su i politička podrška i povoljni finansijski uslovi kako bi solarna energija ostvarila svoj pun potencijal.