Zamislite sistem koji ne samo da obavlja zadatke, već uči da ih obavlja bolje, a zatim, bez ljudske pomoći, dizajnira sledeću generaciju sebe – bržu, efikasniju, sposobniju. To više nije naučna fantastika. Prema najnovijem izveštaju istraživačkog instituta kompanije Anthropic, ovaj scenario – poznat kao rekurzivno samopoboljšanje (Recursive Self-Improvement, RSI) – mogao bi postati stvarnost brže nego što iko očekuje. Podaci su zapanjujući: Claude, Anthropic-ov jezički model, sada samostalno piše više od 80% proizvodnog koda koji se ugrađuje u kompanijinu kodnu bazu. Početkom 2025. taj procenat bio je tek nekoliko procenata. Istovremeno, složenost zadataka koje AI može da obavi bez ljudske intervencije udvostručuje se otprilike svaka četiri meseca – od svega četiri minuta u martu 2024. do punih dvanaest sati u martu 2026. Ovo nije samo napredak; ovo je promena tempa koja sugeriše da bi uskoro mogli biti svedoci trenutka kada mašine počnu da grade bolje mašine bez našeg nadzora.
Kod koji piše sam sebe
U srcu ovog preokreta leži sposobnost AI sistema da doprinosi sopstvenom razvoju. Anthropic-ov blog, koji su napisali Marina Favaro i Džek Klark, otkriva da inženjeri kompanije sada isporučuju osam puta više koda po kvartalu nego u periodu 2021–2025. Ključni faktor? Claude ne samo da asistira, već preuzima sve veći deo posla – od pisanja funkcija do testiranja i debugovanja. Trend je jasan: AI sistemi postaju autonomniji, a njihov doprinos sopstvenoj evoluciji raste eksponencijalno. Ipak, ovo je tek početak. Ono što zabrinjava stručnjake nije samo brzina, već priroda promene. Rekurzivno samopoboljšanje, u svom strogom obliku, podrazumeva da sistem unapređuje sam proces unapređenja – bez ljudskog vođenja. Prema IEEE Spectrum, današnji modeli još uvek zahtevaju da ljudi postavljaju ciljeve i odlučuju koje promene da primene. Ali granica se pomera.
Brži, jači, autonomniji – ali pod čijom kontrolom?
Podaci iz Anthropic-a sugerišu da se ta granica pomera neverovatnom brzinom. Dok su 2024. godine AI modeli mogli da izvršavaju zadatke u proseku od četiri minuta, dve godine kasnije taj prosek je skočio na dvanaest sati. To je povećanje od 180 puta – i to u samo dve godine. Ako se ovaj trend nastavi, uskoro ćemo imati sisteme sposobne da obavljaju višednevne istraživačke i inženjerske poslove bez ljudske intervencije. Ovo nije samo tehničko dostignuće; to je egzistencijalno pitanje. Kako piše New Scientist, koncept rekurzivnog samopoboljšanja nije nov – o „singularnosti“ se govori decenijama, još od I. Dž. Guda i njegove ideje o „eksploziji inteligencije“ iz 1965. godine. Ali ono što se sada dešava jeste da se ta ideja materijalizuje na način koji nijedan prethodni talas veštačke inteligencije nije uspeo. S druge strane, skeptici podsećaju da su slična predviđanja viđana i pre – od AutoML sistema do evolutivnih algoritama. Google DeepMind-ov AlphaEvolve iz 2025. godine, na primer, koristi jezičke modele da vodi algoritamsku evoluciju, ali još uvek zavisi od ljudi za odabir problema i evaluaciju. Matej Balog iz DeepMind-a naglašava da je to „još uvek veoma daleko od istinskog RSI-ja“.
Regulatorna igra ili stvarna opasnost?
Međutim, kada je reč o Anthropic-u, teško je odvojiti tehničke činjenice od korporativne strategije. Kompanija je nedavno podnela poverljivu dokumentaciju za inicijalnu javnu ponudu (IPO) koja je procenjena na 965 milijardi dolara – čime je prestigla čak i OpenAI u tržišnoj vrednosti. Vreme objavljivanja upozorenja o RSI-ju – samo nedelju dana pre potencijalno najvećeg tehnološkog IPO-a u istoriji – izazvalo je sumnje. Savetnik Donalda Trampa za tehnologiju Dejvid Saks ranije je optužio Anthropic da vodi „regulatornu kampanju zarobljavanja“ kako bi usporio konkurente. Noa Đansirakusa, vanredni profesor na Bentley univerzitetu, za Scientific American kaže da ne veruje da je ovo „stvarni poziv na usporavanje“, već pre deo marketinške strategije pre IPO-a. Dodatnu sumnju budi i činjenica da je Anthropic u februaru 2026. napustio sopstvenu politiku odgovornog skaliranja (Responsible Scaling Policy), koja je bila centralni deo njegove bezbednosne posvećenosti. Kritičari vide obrasce: prvo se gradi reputacija bezbednosnog lidera, a zatim, pred velikom investicijom, spuštaju se standardi.
Šta kaže istorija (i šta nas čeka)
Ipak, bez obzira na motive, podaci o ubrzanju ne mogu se ignorisati. Antropikovi istraživači sami priznaju da RSI nije neizbežan – ali upozoravaju da trenutni trendovi vode upravo u tom smeru. Predlažu stvaranje globalnog koordinacionog mehanizma koji bi omogućio pauzu u razvoju najnaprednijih modela. Problem je, kako primećuje Scientific American, što bi takav dogovor zahtevao saglasnost rivalskih kompanija i vlada iz više zemalja – a ne postoji nijedan ugovor koji ih na to obavezuje. OpenAI, Google, xAI i Meta teško da će pristati na dobrovoljno usporavanje, posebno u trenutku kada se trka za veštačkom inteligencijom zahuktava. New Scientist ističe i praktične probleme: otvoreni kod se muči sa „smećem“ koje AI proizvodi, a viralni videi pokazuju kako čak i najnapredniji modeli (poput ChatGPT-a) padaju na osnovnim zadacima – kao kada je pregovarao 400 dolara za veknu hleba sa budžetom od 5 dolara. To podseća da smo i dalje daleko od savršenih sistema.
Između spektra i stvarnosti
Rekurzivno samopoboljšanje ne mora biti binarno – postoji na spektru, objašnjavaju inženjeri iz IEEE Spectrum. Na jednom kraju su današnji alati za AutoML koji automatski biraju hiperparametre; na drugom, hipotetički sistem koji u potpunosti sam kreira sledeću generaciju, uključujući hardver. Antropikova projekcija – da će do kraja decenije AI moći da dizajnira sopstvene naslednike uz minimalan ljudski unos – nalazi se negde između. Ono što je sigurno jeste da se tempo ubrzava. Dok svet debatuje o motivima kompanija koje upozoravaju na opasnost, sami sistemi nastavljaju da se usavršavaju. Pitanje nije hoće li doći do rekurzivnog samopoboljšanja, već kada – i ko će, ako ikako, imati hrabrosti da pritisne dugme za pauzu.