Dejvid Durman, istraživački administrator na Univerzitetu u Kentakiju, dobio je verski izuzetak prema Zakonu o građanskim pravima iz 1964. godine, koji mu omogućava da ne koristi alate veštačke inteligencije na radnom mestu. Durman tvrdi da bi korišćenje AI, poput ChatGPT-a i Microsoft Copilota, značilo prepuštanje sopstvenog mišljenja mašinama, što je u suprotnosti sa njegovim humanističkim uverenjima.
Američka humanistička asocijacija (AHA) pomogla je Durmanu u podnošenju zahteva, ističući da je ovo prvi slučaj te vrste. Iako izuzetak ne zahteva od njega lično korišćenje AI alata, Durman i dalje mora da sarađuje sa kolegama koji ih koriste i da prisustvuje sastancima. Slučaj pokreće pitanja o granicama verskih prava na radnom mestu i sve prisutnijoj upotrebi AI u poslovnom okruženju.