Fizičari Đorđo Parizi i Frančesko Zamponi sa Univerziteta Sapijenca u Rimu koristili su AI model Klod da reše problem zaguesenja, matematički izazov u fizici koji se tiče sistema koji naglo postaju kruti dok ostaju neuređeni. Klod je ponudio početnu ideju koja je, uprkos greškama, bila suštinski ispravna, što je dovelo do iznenađujuće jednostavnog rešenja objavljenog u Journal of Statistical Mechanics.
Problem zaguesenja opisuje kako povećanje gustine u granularnim materijalima dovodi do rigidnosti, poput „saboraćajnog zaguesenja“ čestica. Istraživači su 2014. matematički opisali ovaj proces, ali nisu mogli da dokažu zašto dva parametra uvek daju zbir jedan. Klodov predlog, iako netačan u detaljima, usmerio je naučnike ka konceptualno jednostavnijem pristupu koji su na kraju uspešno dokazali.