Kada je Željko Obradović u junu 1993. stigao u Huventud, nije znao španski, a ekipa iz Badalone nije govorila engleski. Rešenje je pronađeno preko Zorana Miočinovića, tada mladog košarkaša i budućeg prevodioca, koji je već živeo u Španiji i poznavao terminologiju potrebnu za treninge, svlačionicu i tajm-aut.
Miočinović je za Sport klub ispričao da je sa Obradovićem svakodnevno radio ubrzani kurs jezika, prilagođen košarci, i da je srpski trener za tri meseca mogao da funkcioniše bez pomoći. Njihov odnos ostao je prijateljski i posle osvajanja Evrolige 1994. u Tel Avivu, a Miočinović danas radi kao advokat i počasni konzul Ekvadora u Hrvatskoj.