Noćni rad remeti unutrašnji biološki sat, što povećava rizik od srčanih udara, moždanog udara, raka i demencije, pokazuju studije. Istraživanje sa Karolinska instituta pratilo je 13.000 radnika i otkrilo 36% veći rizik od demencije kod onih koji su dugo radili noću. Poremećaj sna takođe podiže nivo kortizola i insulinsku rezistenciju, što vodi ka dijabetesu.
Norveški istraživači predlažu biphasic san – spavanje u dva odvojena bloka tokom dana – kao potencijalno rešenje za smanjenje štetnih efekata noćnog rada. Studija u Arktičkom krugu pokazala je da radnici koji spavaju od 9 do 13 časova, pa ponovo popodne, imaju bolju adaptaciju. Iako su podaci još preliminarni, stručnjaci naglašavaju da je san ključan stub zdravlja, uz ishranu i vežbanje.